Surova istina o laganju!: Zašto ljudi lažu?

 Surova istina o laganju!: Zašto ljudi lažu?

Često rečenica tipa: „Volela bih da mogu da idem s tobom, ali zauzeta sam“ zapravo znači „Radije bih bila kod kuće u krevetu“. A rečenica „Izvini, nisam dobila tvoj mejl“ često znači „Izbegavala sam te“. To su one male, svakodnevne laži, koje se smatraju belim lažima. Bijele laži se tiču malih, nevažnih stvari, a govorimo ih kada ne želimo da povredimo drugu osobu. Nije da neko uživa u tome što je neiskren, samo je pristojan… zar ne? E pa, mnogi stručnjaci se ne bi složili. Rekli bi da motivi za bijele laži prevazilaze ljubaznost i pristojnost. Dr Robert Feldman, profesor psihologije na Univerzitetu Masačusets Amherst, proučava „verbalnu obmanu“. On kaže da je neiskrenost toliko prisutna jer je „laž vrlo efikasna socijalna taktika“. „Ljudi ne očekuju da će ih neko lagati, očekuju da čuju istinu od drugih. To ljudima koji lažu često omogućava da se izvuku.“ Feldman objašnjava sedam razloga zašto ljudi lažu – od izgovaranja belih laži do prinudnog laganja.

Zašto bi neko govorio laži?

Da se dodvori ljudima

Feldman kaže da je laskanje jedan od najčešćih oblika obmane. To nas i ne iznenađuje toliko, jer su lažni komplimenti veoma česta pojava. Koliko puta vam je prijateljica rekla „Budi iskrena!“ kad pohvalite njenu novu frizuru? Ljudi su sumnjičavi prema laskanju, jer znaju da to nije uvek iskreno. Neko vam može dati lažni kompliment da biste se sprijateljili ili da bi izbegli neprijatnost. Lažnim komplimentima i laskanjem pokušavaju da vas nagovore da im učinite uslugu, navedu vas da im se poverite i još mnogo toga. (Pročitajte i: Šarmantan, ali hvalisav? Proverite da li je vaš partner narcis i zbrišite na vreme!)

Da izbegne neprijatnost

Verovatno ni vi nemate problem da ponekad kažete svojim bliskim prijateljima da biste radije ostali kod kuće u pidžami, nego u petak uveče izašli u grad. Ali kad su u pitanju manje bliski ljudi, pre ćete upotrebiti stari provereni izgovor: „Volela bih da mogu da idem, ali zauzeta sam“. Feldman kaže da je laganje kako bi se izbegla neprijatnost povezano sa željom da se svidimo drugima i da nikoga ne razočaramo. I to je otprilike tačno.

Da ostavi bolji utisak

„Ljudi žele da ih drugi vole, da im se dive, da ih impresioniraju“, kaže Feldman. „U nekim slučajevima osoba može čak želeti da zastraši druge ljude.“ Na primer, menadžer bi mogao da preuveliča svoje prethodne uspehe da spreči buntovne kolege u osporavanju njegovih odluka. Neke osobe se čak lažno predstavljaju da bi impresionirale one uspešnije od sebe ili ljude iz viših društvenih slojeva.

Da bi uticao na druge

„Ljudi lažu kako bi naterali druge da rade ono što žele“, kaže Feldman. Evo na primer prodavci. Recimo da prodavac pokušava da proda sredstvo za čišćenje lica. Verovatno će pričati o tome da je imao akne celog života, i ničim nije uspeo da ih se reši, sve dok nije pronašao ovaj proizvod, sveti gral sredstava za čišćenje lica. To mu je promenilo život i može promeniti i vaš život. Da li je to istina? Verovatno ne. A da li je to efikasna taktika? Često jeste.

Da bi izbegao posledice

Laganje učimo odmalena. Zamislite mališana koji je razbio čašu, kaže Feldman. Kada ga roditelj pita da li je on razbio čašu, verovatno će reći ne, iako je to očigledna laž. „Kako starimo, učimo da lažemo i postajemo sve bolji lažovi“, kaže Feldman. To znači da ljudi i kasnije lažu da bi se zaštitili, ali je kasnije mnogo teže prepoznati neiskrenost. Ljudi će takođe lagati da bi zaštitili druge. Npr. stariji brat ili sestra kažu da su videli kako je pas prevrnuo čašu… iako znaju da je to bio njihov mlađi brat.

Da bi se postigla korist

Ljudi mogu lagati iz koristi, da bi postigli ishod kakav žele za sebe ili druge, kaže Feldman. Najjednostavniji primer ove vrste neiskrenosti je pisanje radne biografije kada konkurišemo za posao. Uglavnom svi precenjuju svoja radna iskustva i stručnost i lažu na razgovoru za posao kako bi dobili ono što žele. Slično je i kad pokušavamo da pomognemo prijateljici da se zaposli u kompaniji u kojoj radimo. (Jer ko ne želi prijatelja u kancelariji?) Tada hvalimo tu osobu i govorimo koliko je uspešna i simpatična, da bismo joj povećali šanse za zaposlenje. Laganjem u ovom slučaju dobijamo prijateljicu u kancelariji.

Da bi se održala prethodna laž

„Laž ima efekat sniježne grudve“, kaže Feldman. „Ako u početku lažete o nečem malom, da biste održali ovu laž, moraćete možda lagati sve više.“ Svi smo to videli u TV emisijama, filmovima, knjigama, pa čak i u stvarnom životu. Nijedna laž nije premala da bi vas uhvatili u mrežu – zato je iskrenost, kako kažu, najbolja politika.

Avatar

Portal Berane

Pročitajte još