Šta je adrenalinski umor i patite li od njega?

 Šta je adrenalinski umor i patite li od njega?

Ponekad je teško otkriti zašto se osećate tako kako se osećate. Ali ako ste stalno umorni, imate vrtoglavicu, bolove i žudite bilo za slanom ili slatkom hranom, neki stručnjaci komplementarne medicine sigurno bi vam potvrdili da vi zapravo patite od adrenalnog zamora.

Lepota i zdravljeHOME NATURAL HEALTHŠta je adrenalinski umor i patite li od njega? Proverite!Ponekad je teško otkriti zašto se osećate tako kako se osećate. Ali ako ste stalno umorni, imate vrtoglavicu, bolove i žudite bilo za slanom ili slatkom hranom, neki stručnjaci komplementarne medicine sigurno bi vam potvrdili da vi zapravo patite od adrenalnog zamora.25/02/2021in NATURAL HEALTH, Natural LivingŠta je adrenalinski umor i patite li od njega? Proverite!adrenalinski umorIz redakcije magazina “Natural Health”– Adrenalinski umor je kontroverzno medicinsko stanje o kojem se naširoko debatuje. Ono se javlja kao rezultat hroničnog stresa koji dovodi do preterane stimulacije i iscrpljivanja nadbubrežnih žlezda, zaduženih za lučenje, između ostalog, hormona adrenalina- objašnjava dr Majra Altman (Myra Altman) sa platforme Modern Health (joinmodernhealth.com).– Mišljenja zdravstvenih stručnjaka su podeljena. Dok neke zvanične medicinske organizacije ne priznaju adrenalinski umor kao oboljenje, druge, one komplementarne medicine, smatraju da je ovo stanje jedna od najčešćih posledica stresa.- Da bismo otkrili više o adrenalnom zamoru i tome kako se on ispoljava, pitali smo za mišljenje različite zdravstvene stručnjake.Kako nastaje adrenalinski umor? – Ono što zbunjuje i unosi skepticizam kad je adrenalni zamor u pitanju jeste to što su simptomi isti kao u slučaju ekstremnog stresa– objašnjava dr Altman. – Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina, iliti HPA osa, kako se još naziva, opisuje vezu između hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Kada smo pod stresom, simpatički nervni sistem pokreće naš biološki odgovor na to stanje, a rezultat je ubrzan srčani ritam i pojačano znojenje. Oko 10 sekundi kasnije, HPA osa je stimulisana i stvara lanac događaja koji utiče na rad nadbubrežnih žlezda. One luče veće količine kortizola koji završava u krvotoku. Kažu da kortizol pomaže telu da izađe na kraj sa stresom koji traje duže od nekoliko minuta. Ipak, ako smo izloženi produženom stresu, HPA osa postaje prestimulisana. To može dovesti do mentalnih i fizičkih problema, a pojedinci s povišenim nivoom kortizola imaju i oslabljen imunološki sistem, što ih čini podložnijim infekcijama. Uz to, visok nivo kortizola može da izazove mentalnu maglu, pad energije, probleme s pamćenjem, kao i promene raspoloženja, uključujući i depresiju.- Hronični stres ima veliki uticaj na naše zdravlje. Zato je važno da povedete razgovor o tome sa svojim izabranim lekarom, kako biste dobili adekvatne savete o lečenju, ali je potrebno i da promenite životne navike koje će doprineti da smanjite nivo stresa i anksioznosti.

Tačka ključanja– Mnogi faktori utiču na rad nadbubrežnih žlezda, ali svi oni imaju jedno zajedničko, a to je stres- kaže Mišel Vud (Michele Wood), nutricionistkinja iz The School of Health (schoolofhealth.com).Oni se mogu podeliti u četiri široke kategorije:* Mentalni ili emocionalni stres kao što su raskidi ljubavnih veza, stresan posao ili gubitak voljene osobe.* Karakterne osobine, kao što je tendencija ka perfekcionizmu ili nesposobnost da kažete „ne”.* Fizički stresori uključuju prenaprezanje, infekcije, preterano konzumiranje alkohola ili manjak sna.* Stres izazvan ishranom – prekomerni unos prerađene hrane, šećera i složenih ugljenih hidrata, takođe, opterećuje rad nadbubrežnih žlezda.– Kratkoročno, organizam se prilagođava i izlazi na kraj s raznoraznim uzročnicima stresa. Ipak, kada stres traje duži vremenski period, s vremenom nadbubrežne ili adrenalne žlezde ne mogu da prate promene, pa otuda i naziv ‘adrenalni zamor’- objašnjava Mišel. Naše telo, i HPA osovina, dizajnirani su tako da izlaze na kraj s intenzivnim akutnim stresorima (na primer, kada bi tigar iskočio pred vas), ali nisu stvoreni da reaguju na hroničan stres.Adrenalinski umor: Ko je najugroženiji?– Simptomi adrenalnog zamora često su nespecifični i variraju– kaže Mišel. – Ali najučestaliji uključuju manjak energije, hronični umor, hronični bol u leđima ili mišićima, česte respiratorne infekcije, alergije, vrtoglavicu, žudnju za određenom vrstom namirnica i preterano oslanjanje na stimulanse, kao što su kofein i nikotin.- (Pročitajte i… Osećate se umorno- krivca pronađite u ovim lošim navikama)Tip osobe najpodložniji adrenalnom zamoru jeste neko ko se:* Lako iznervira i teško se smiri* Loše spava i nije „jutarnji tip”* Deluje mirno spolja, iako je pod stresom* Škripi zubima noću* Uvek se razboli u vreme praznika* Žudi za slanom ili slatkom hranom* Više se znoji* Oslanja se na stimulanse, kao što je kofein ili nikotin* Osetljiviji je na svetlost (često su mu potrebne naočare za sunce)

Avatar

Portal Berane

Pročitajte još