Marija u koncertnim dvoranama Čajkovskog i Rahmanjinova, gdje srce kuca u ritmu muzike

 Marija u koncertnim dvoranama Čajkovskog i Rahmanjinova, gdje srce kuca u ritmu muzike

Profesorica Marija Barjaktarović završila je osnovnu muzičku školu u Beranama, Srednju muzičku u Kotoru a zatim Muzičku akademiju na Cetinju a onda je nemirna slovenska duša odvela u zemlju Puškina, Jesenjina, Čajkovskog…  Odlučila je da u Moskvi, po mišljenju mnogih , najljepšoj svjetskoj prestonici nastavi svoje usavršavanje. Marija će, ako sve bude po planu, ubrzo završiti magistarske studije kao muzički izvođač-klavirista na Академия Маймонида u Moskvi. 

Foto: Privatna arhiva

 „ Za Rusiju, kao zemlju u kojoj ću nastaviti svoje školovanje odlučila sam se iz više razloga. Jedan od njih je što imamo slične kulture, drugi je specifičnost moje profesije. To što sam u svom prethodnom  školovanju imala profesore ruskog porijekla, takođe, je uticalo da odaberem ovu zemlju ali i na moj stil sviranja“, počinje Marija priču za Portal Berane.

   Osim klavira Marija voli da slika, čita i komponuje. Kaže da joj je omiljeni kompozitor Sergej Vasiljević Rahmanjinov, a omiljeni pisac Fjodor Mihajlović Dostojevski, tako da je odluka o dolasku u Rusiju bila logičan slijed stvari.

 „Posebno zadovoljstvo pričinjava mi čitanje djela ruskih pisaca na njihovom izvornom jeziku, bez obzira na to što imamo jako dobre prevode knjiga i na našem jeziku“, kaže naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva

Marija kaže da se način školovanja u Rusiji razlikuje od našeg. Ističe da su oni  zadržali stari sistem obrazovanja koji smo i mi  imali prije reforme.

„ Vrednuje se onoliko koliko znaš i pokažeš . Za upis na fakultet je obavezan prijemni ispit, za sve fakultete, kako državne tako i privatne. Razlika je i u ocjenjivanju u visokom obrazovanju, kod Rusa je brojčani način ocjenjivanja od 2 do 5, sa dvojkom se ne ispunjavaju uslovi za prolaz. Na trećoj godini studija počinju sa praksom koja je plaćena, tako da studenti nakon diplomiranja budu osposobljeni za rad u svojoj struci“, dodaje Marija.

Foto: Privvatna arhiva

 Rusi imaju bogatu istoriju, tradiciju, kulturu i konstantno rade na očuvanju tog nacionalnog blaga.

„Djeca se tome odmalena uče, što se najbolje vidi na koncertima, publika je svih generacija i svi poštuju kodeks ponašanja. Za neke izložbe i koncerte poznatih umjetnika često ne možete kupiti kartu za premijeru, mjesecima unaprijed sve bude rasprodato. Većina društvenih događaja traje nekoliko dana ili čak nedelja, kako bi svim zainteresovanima bilo omogućeno da uživaju u vrhunskoj umjetnosti. Trenutna situacija sa korona virusom uticala je na to mnogo manje ljudi može biti prisutno na nekom događaju. Mnoga dešavanja su otkazana. Neće se održati ni koncerti na kojima sam trebala da nastupim a koji su bili planirani za oktobar i decembar mjesec.

Foto: Privatna arhiva

Slobodno vrijeme Marija koristi da uživa u blagodetima  Moskve. Kaže da nijedan podatak koji je pročitala nije mogao da dočara ono što je vidjela i doživjela u ovom gradu. Najjači utisak na Mariju su ostavile galerije Tretjakovskaja i Manjež, Istorijski, Darvinov i Muzej Kosmosa.

„Od koncertnih sala izdvojila bih salu Čajkovskog, Rahmanjinova i naravno Boljšoj teatar. Osjećaj koji čovjek doživi u ovim koncertnim salama je neopisiv,  ja volim da kažem da je to trodimenzijalno muzičko iskustvo. Akustika je toliko dobro uspostavljena da vam srce kuca u ritmu izvodjenja muzičkog djela, tada kao da muzika postaje živo biće i svaka emocija u samom djelu bude toliko jaka i vjerodostojna, da imate osjećaj da je skoro opipljiva“, ne skriva emocije Marija.

Foto: Privatna arhiva

Ono što joj nedostaje u ovoj predivnoj zemlji , pored porodice i prijatelja je i naša kuhinja.

„Što se tiče hrane moram da istaknem da mi imamo najbolju kuhinju na svijetu. To ne tvrdim samo ja, jer još nijesam upoznala Rusa koji ne voli naše specijalitete. Ruska kuhinja se veoma razlikuje od naše. Naša hrana se prilicno bazira na mesnim proizvodima i raznim pečenim tjesteninama, dok su ovdje uglavnom zastupljeni riba, gambori, ikra, kefir i integralni hljeb. Zajedničke su nam palačinke, ali i to oni jedu sa ribom ili ikrom. Ono što ja volim kod ruske kuhinje su salate, kao ona koju mi zovemo “ruska salata”, oni tu salatu zovu “оливье”. U Rusiji su veoma popularni slatkiši-konfeti  I to posebno domaće  proizvodnje na koju su jako ponosni“, kaže Marija. 

Dok se mi dogovaramo o druženju ili se družimo uz šoljicu kafe, Rusi to čine uz čaj, crni ili zeleni sa raznim ukusima, priča Marija i dodaje da je Rusima čudno i neobično to što mi čaj pijemo uglavnom kao lijek kad smo bolesni, zato što to za njih predstavlja dnevni užitak.

Foto: Privatna arhiva

   Marija kaže da je veoma teško govoriti o Rusima ali da postoje brojne predrasude kada su oni u pitanju.

„ Po meni Ruse je nabolje opisao  Dostojevski, “Rusi su uglavnom široki ljudi, široki kao njihova zemlja”. Ono što sam ja primijetila je da su velike patriote, nezavisno koje nacije i iz kojeg kraja Rusije dolazili. Zato mi je i jasno zašto je Rahmanjiov bio toliko nostalgičan kada je emigrirao. Predrasuda je da su oni “hladni”. Ja bih rekla da su uzdržani i posjeduju neki vid skromnosti, što nama u Crnoj Gori nesumnjivo nedostaje. Mnogo njih poznajem koji imaju dvije ili čak više fakultetskih diploma sa fakulteta koji su „nesrodni“, a opet se ponašaju „normalno“. Uvjerena sam da bi takve stvari kod nas  bile ispraćene samoreklamom“, sa osmjehom priča ona.

Foto: Privatna arhiva

Kaže da zbog  neobične dubine i jednostavnosti koju Rusi posjeduju emocije pokazuju na nama čudan način.  

„Ako vas prihvate, oni to rade čitavim srcem, isto tako se ne stide pokazati i ako im se niste dopali. U razgovoru sa njima ne možete da primijetite često osmjehivanje, što je uobičajeno u zapadnim kulturama, iz prostog razloga što to smatraju pretjeranim. Jako dobro prihvataju strance i oduševljeni su ako govorite ruski, to čak i ne mora da bude baš tečno. Kod njih baš i nije zastupljen engleski jezik. U osnovnim školama kao drugi jezik više uče kineski“, priča Marija.

Foto: Privatna arhiva

 „Zahvalna sam Bogu što sam imala prilike da upoznam i među Rusima steknem prijatelje. Oni su mi na  pravi način pokazali rusku kulturu, njihove običaje i učinili da ovu zemlju i njenu kulturu zavolim i da mi postane bliska skoro kao moja zemlja“, završava priču za Portal Berane Marija.

Avatar

Violeta Jašović

Pročitajte još